OBAVEZE POSLODAVCA U POSTIZANJU BEZBEDNOSTI NA RADU

201810.30
0
0

Bezbedna radna sredina je imperativ u vremenu kad su nezgode i propusti sve učestaliji.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017) predvideo je kao jednu od mera za dostizanje bezbedne radne sredine obučavanje zaposlenih u pružanju prve pomoći.

Poslodavci imaju još dva meseca da usklade svoja poslovanja sa odredbama Pravilnika o načinu pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, kao i načinu i rokovima osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći (“Službeni glasnik RS”, broj 109/16) ( u daljem tekstu: Pravilnik).

Pravilnik je stupio na snagu 7. januara 2017. godine i posle skoro 50 godina zamenio Pravilnik o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na radu iz 1971. godine.

Poslodavci koji su obezbedili korišćenje sredstava i opremu za pružanje prve pomoći pre 7. januara 2017. godine, takođe su u obavezi da u svom poslovanju u potpunosti primene odredbe Pravilnika.

Naime, do 7. januara 2019. godine poslodavci imaju obavezu da sprovedu osposobljavanje zaposlenih za pružanja prve pomoći, koje će se vršiti na svakih pet godina. Osim toga, dužni su da organizuju radni proces tako da prva pomoć bude dostupna svakom zaposlenom tokom radnog vremena, u svim smenama i na svim lokacijama.

Od ove obaveze oslobođeni su zdravstveni radnici, dok zaposleni koji su završili obuku iz prve pomoći ili su položili ispit iz prve pomoći u skladu sa drugim propisima su takođe oslobođeni do isteka roka od pet godina.

Naime, postoje dve vrste osposobljavanja: osnovno osposobljavanje iz prve pomoći, koje se odnosi na sva radna mesta i napredno osposobljavanje iz prve pomoći, koje se odnosi na radna mesta sa povećanim rizicima.

Konkretno, obaveza osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći podrazumeva osposobljavanje rukovodilaca, kao i najmanje 2% od ukupnog broja izvršilaca u jednoj radnoj smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici, za osnovno ili napredno osposobljavanje za pružanje prve pomoći a u zavisnosti od procenjenih rizika.

Pravilnik ne predviđa maksimalan broj zaposlenih koji bi trebalo da se osposobi za pružanje prve pomoći, već samo minimum.

Uz Pravilnik je donet i Program osposobljavanja iz prve pomoći, koji predviđa sadržinu osnovnog i naprednog osposobljavanja prilagođenu procenjenim rizicima na radnim mestima a obuhvata teorijski i praktični deo.

Za svaku radnu smenu i lokacijski odvojenu jedinicu treba da bude prisutan najmanje jedan zaposleni koji ima završeno osnovno osposobljavanje za pružanje prve pomoći, dok pri radu na radnom mestu sa povećanim rizikom treba da bude prisutan najmanje jedan zaposleni sa završenim naprednim osposobljavanjem za pružanje prve pomoći.

Poslodavac je dužan da sve zaposlene upozna sa zaposlenima koji su osposobljeni i određeni za pružanje prve pomoći.

Pored obaveze osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći, posebne odredbe su propisane i za sredstva i opremu za pružanje prve pomoći koja treba da se nalazi u radnim prostorijama. Naime, poslodavac je dužan da obezbedi zidni ormarić ili prenosivu torbu za pružanje prve pomoći u radnim prostorijama i prostorima namenjenim za rad na otvorenom.

Pravilnik navodi niz sredstava, odnosno opreme koja treba da se nalazi u zidnom ormariću ili prenosivoj kesi, kao što su sterilne gaze određenih veličina, lepljivi flasteri, rukavice za jednokratnu upotrebu, ali i Uputstvo i postupci za pružanje prve pomoći, koji je sastavni deo Pravilnika. To podrazumeva da, ako su poslodavci nabavili sredstva i opremu za rad koja ne odgovara specifikacijama koje su propisane u Pravilniku, snose rizik neusklađenosti poslovanja sa propisima o pružanju prve pomoći na radnom mestu.

Poslodavac treba da obezbedi jedan ormarić ili prenosivu torbu za prvu pomoć na 20 zaposlenih, a zatim od 20 do 100 zaposlenih i dalje na svakih 100 zaposlenih još po jedan ormarić ili prenosivu torbu.

Zidni ormarić mora da bude lako dostupnom svakom zaposlenom. Na spoljašnjoj strani ormarića mora da se nalazi znak crvenog krsta, kao i adresa i broj telefona najbliže službe hitne pomoći i zdravstvene ustanove; adresa i broj telefona zdravstvene ustanove koja pruža specifične usluge za pojedine povrede (npr. Centar za trovanja, Centar za opekotine itd.); brojevi telefona najbliže policijske stanice i vatrogasne službe; brojevi telefona i imena zaposlenih određenih i osposobljenih za pružanje prve pomoći.

Treba napomenuti da je obaveza osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći jedna od niza obaveza koje poslodavci imaju a uvezi sa obezbeđivanjem bezbedne i sigurne radne sredine, u smislu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Nadležnost za praćenje primene Pravilnika ima Ministarstvo nadležno za rad, preko inspektora rada, koje može pokrenuti prekršajni postupak ukoliko poslodavac ne sprovede predviđene obuke zaposlenih ili ne obezbedi neophodnu opremi za prvu pomoć u skladu sa Pravilnikom.

Zakon o bezbednosti i zdravlja na radu predviđa novčanu kaznu od 800.000 do 1.000.000 dinara za prekršaj za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, novčanu kaznu od 400.000 do 500.000 dinara za poslodavca koji je privatni preduzetnik i novčanu kaznu od 40.000 do 50.000 dinara za direktora, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.


Advokat Damir Petrović

Informacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo za svrhu opšte informisanosti, nisu pružene i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. Shodno navedenom, Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners odriče svaku odgovornost i ne prihvata bilo kakvu obavezu za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu.