OZAKONJENJE OBJEKATA U SVETLU NOVOG ZAKONSKOG REŠENJA

201811.13
0
0

U cilju efikasnijeg sprovođenja postupka ozakonjenja nezakonito izgrađenih objekata, Narodna Skupština Republike Srbije je nedavno usvojila Izmene Zakona o ozakonjenju objekta (“Sl. glasnik RS”, br. 96/15).

Nakon izvršenog popisa nezakonito izgrađenih objekata 2015. godine, formirana je jedinstvena baza koja sadrži 2.041.936 nezakonito izgrađenih objekata, od kojih se oko 50% odnosi na stambene objekte i oko 48% se odnosi na pomoćne i ekonomske objekte.

Do 1. januara 2019. godine uspostaviće se evidencija objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti, koja će biti dostupna na digitalnoj platformi nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka.

Objekti koji se u postupku ozakonjenja se ne mogu više otuđiti. U tom smislu, nadležni organi za ozakonjenje su dužni da u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu izmena, odnosno do 6. aprila 2019. godine, dostave nadležnim službama katastra potvrdu da je objekat u postupku ozakonjenja, kako bi se upisala zabeležbe zabrane otuđenja za te objekte.

Najdrastičnija izmena odnosi se na rušenje nezakonito izgrađenog objekta. Naime, predviđeno je da se rušenje nezakonito izgrađenog objekta sprovodi na osnovu konačnog rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje. S obzirom da se protiv rešenja ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva ili nadležnog organa autonomne pokrajine ne može uložiti žalba (može se tužbom pokrenuti upravni spor), takvo rešenje postaje konačno danom donošenja. U tom smislu rušenje objekta se može sprovesti odmah po donošenju rešenja nadležnog ministrstva/autonomne pokrajine. S druge strane, rešenje o odbijanju zahteva za ozakonjenje koje je donela jedinica lokalne samoprave može se pobijati žalbom, te se ne može sprovesti rušenje objekta od dana donošenja rešenja o odbijanju zahteva. U ovoj situaciji, dalji tok postupka zavisi od činjenice da li će stranka podneti žalbu, vrste odluke o žalbi, itd.

Podsetimo se da je prethodno rešenje predviđalo da će se rušenje sprovesti tek nakon pravnosnažno okončanog postupka ozakonjenja.

Takođe, rešenja kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje građevinski inspektor je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana po dobijanju konačnog primerak tog akta dostavi javnom preduzeću, javnom komunalnom preduzeću, privrednom društvu ili preduzetniku koji je privremeno priključio objekat na svoju mrežu, odnosno infrastrukturu ( kao što su elektroenergetska mreža, gasna mreža i mreža elektronskih komunikacija ili mreža daljinskog grejanja, vodovod i kanalizacija). Navedena preduzeća su dužna da najdalje u roku od 30 dana od prijema tog akta, isključe objekat sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen. Dodatno, navedena preduzeća ne smeju da priključe na mrežu, odnosno infrastrukturu objekat koji je u postupku ozakonjenja. U suprotnom mogu se kazniti novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za privredni prestup.

Izmene preciziraju koji sve objekti mogu biti predmet ozakonjenja, Naime, predmet ozakonjenja je objekat za koji je podnet zahtev do 29. januara 2014. godine za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine. Ukoliko takav zahtev nije podnet, ali je objekat vidljiv na satelitskom snimku i nadležni građevinski inspektor je doneo rešenje o rušenju, isti objekat može biti predmet ozakonjenja. Međutim, može se ozakoniti i objekat ukoliko zahtev za legalizaciju nije podnet, niti je doneto rešenje o rušenju objekta, ali je objekat vidljiv na satelitskom snimku. U ovom slučaju, ozakonjenje se pokreće na osnovu obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku koje nadležnom organu za vođenje postupka ozakonjenja dostavlja organ nadležan za poslove državnog premera i katastra. Naime, organ koji je nadležan za vođenje postupka ozakonjenje dužan je da proveri vidljivost objekta na satelitskom snimku.

Takođe, predviđeno je da svi objekti izgrađeni bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja o odobrenju izvođenja radova posle 27. novembra 2015. godine nisu predmet ozakonjenja i nadležni građevinski inspektor ima ovlašćenje da donose rešenje o rušenju za te objekte.

Vlasnici nezakonito izgrađenih objekata su dužni da dostave dokaz da su za predmetni objekat podneli prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu. Podaci koji se prijavljuju moraju odgovarati sadržini tehničkog dokumenta i podacima iz elaborata geodetskih radova koji se dostavljaju u postupku ozakonjenja. Nakon dostavljanja nadležnom organu dokaz o poreskoj prijavi, nadležni organ će obavestiti podnosioca zahteva o visini takse za ozakonjenje, koja zavisi od klase, površine, namene objekta i načina korišćenja objekta. Po dostavljanju dokaza o podnetoj poreskoj prijavi i dokaza o plaćenoj taksi za ozakonjenje, nadležni organ izdaje rešenje o ozakonjenju.

Do sada je nadležnost za izdavanje rešenja o ozakonjenju objekta imalo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, a izmenama se sada propisuje da gradovi koji u svom sastavu imaju gradske opštine mogu poveriti sprovođenje postupka ozakonjenja gradskim opštinama.

U postupku ozakonjenja nezakonito izgrađenih objekata obavezna je izrada izveštaja o zatečenom stanju sa elaboratom geodetskih radova. Izmenama se uvodi odredba koja predviđa sankciju ukoliko privredno društvo ili drugo pravno lice koje je izradilo izveštaj o zatečenom stanju objekta, u izveštaj o zatečenom stanju objekta unese netačne podatke, odnosno ne prikaže stvarno stanje i stepen završenosti objekta. U tom slučaju organ nadležan za ozakonjenje pokreće postupak za oduzimanje licence za odgovorno lice.

Kao i do sada, za upis prava svojine po osnovu ozakonjenja, kao i za utvrđivanje kućnog broja ne plaća se administrativna taksa. Dodatno je predviđeno da će nadležni organ po službenoj dužnosti, u roku od tri dana od dana konačnosti rešenja kojim se odobrava ozakonjenje objekta ili dela objekta, dostaviti organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra predlog za brisanje zabeležbe zabrane otuđenja objekata na kojima je svojina stečena na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. S druge strane, lica koja su upisala pravo svojine na objektu na osnovu navedenog Zakona, mogu podneti zahtev po pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju, za brisanje zabeležbe u listu nepokretnosti da je svojina stečena na osnovu zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole iz 2013. godine.

Rok za sprovođenje postupka ozakonjenja je sada 5 godina. Ukoliko u tom roku objekta ne bude ozakonjen, nadležni organ donesi rešenje o odbijanju zahteva.

Konačno, predviđeno je da postupci ozakonjenja koji nisu okončani do dana stupanja na snagu izmena, okončaće se po odredbama novousvojenog zakonskog rešenja.


Advokat Damir Petrović

Informacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo za svrhu opšte informisanosti, nisu pružene i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. Shodno navedenom, Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners odriče svaku odgovornost i ne prihvata bilo kakvu obavezu za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu.